PITANJA I ODGOVORI

Bezbednost i zdravlje na radu

Poštovani, imam preduzetničku radnju i bavim se stolarskim radovima. U našoj firmi radimo moj otac i ja. Da li mi moramo imati lice za zaštitu na radu?

Vaša delatnost spada u grupu zanimanja koja su u obavezi da imaju lice za bezbednost i zdravlje na radu bez obzira na broj zaposlenih. Ako niste u mogućnosti da zaposlite radnika koji bi se bavio ovim poslom, možete angažovati nas. Ugovor se potpisuje na neodređeno vreme i može da traje dok god postoji potreba za našim uslugama.

Imam automehaničarsku radnju. Nakon zamene ulja u autu to ulje ostavljam u bure u dvorištu radionice i posle dajem kolegi da loži u zimskom periodu. Da li je to dozvoljeno i ako nije šta je ispravno rešenje?

Ovo svakako nije ispravno rešenje. Sa stanovišta zaštite životne sredine korišteno ulje je zabranjeno ložiti jer dim koji nastaje spaljivanjem je kancerogen i otrovan i može naškoditi, kako Vašem kolegi i njegovoj porodici, tako i ostalim stanarima u okolini. Druga stvar je bitna da znate kako to ulje da privremeno odložite i u kakvoj ambalaži, kako ne bi došlo do prolivanja po zemljištu koje može prouzrokovati zagađenje zemljišta. Bitno je i da znate da su isparenja od korištenog ulja isto otrovna, te ambalaža mora biti hermetički zatvorena.

Prilikom inspekcijskog nadzora, inspektor može tražiti dokument iz kog se vidi kako ste zbrinuli korišteno ulje i kako ga skladištite. Ono spada u opasan otpad. Postoji posebna procedura za opasan otpad. Možete nas angažovati da tu vrstu posla obavljamo za Vas.

Da li poslodavac ima obaveze iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u odnosu na volontera sa kojim nije zaključen ugovor o volontiranju u pisanom obliku u smislu odredbe člana 15. stav 3. tačka 3) Zakona o volontiranju?

Zakon o volontiranju (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2010 – dalje: Zakon) bliže uređuje osnovne pojmove u vezi sa volontiranjem, načela volontiranja, ugovor o volontiranju, prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja, kao i nadzor nad primenom Zakona. Da bi se dao adekvatan odgovor na postavljeno pitanje, prethodno se mora utvrditi da li je poslodavac u statusu pravnog lica, odnosno da li ima svojstvo organizatora volontiranja i da li se volontiranje obavlja po osnovu ugovora o volontiranju ili ne.

U svakom slučaju, odredbom člana 21. stav 1. tač. 7 i 8) Zakona je propisano da volonter ima pravo na bezbedne i zdrave uslove rada i sredstva i opremu za ličnu zaštitu u skladu sa prirodom volonterskih usluga i aktivnostima koje obavlja, kao i da se upozna sa opasnostima i štetnostima koja su u vezi sa tim uslugama i aktivnostima. Takođe, odredbom člana 25. stav.1. tačka 1) Zakona propisana je obaveza organizatora volontiranja da volonteru obezbedi bezbednost i zdravlje tokom obavljanja volonterskih usluga i aktivnosti, u skladu sa zakonom. Stoga, organizator volontiranja je dužan da volonteru obezbedi bezbednost i zdravlje tokom obavljanja volonterskih usluga i aktivnosti u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon – dalje: ZBZR). Takođe treba imati u vidu da je članom 4. st. 2.,3. i 4. Zakona bliže određeno ko može biti organizator volontiranja, kao i da je članom 14. Zakona precizno utvrđeno pod kojim uslovima privredno društvo, odnosno javno preduzeće može biti organizator volontiranja. Iz napred navedenog jasno proističe da u slučaju da poslodavac nema svojstvo organizatora volontiranja, da je tada takav subjekat u svojstvu poslodavca u smislu člana 4. stav 1. tačka 2) ZBZR, a tzv. volonter, shodno članu 4. tačka 1. ZBZR, ima svojstvo zaposlenog. Odredbom člana 5. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZBZR, propisano je da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju zaposleni, kao i da zaposlenima to pravo obezbeđuje poslodavac

Kolega i ja držimo kafić i primetili smo da spadamo u grupu koja ne mora imati lice za bezbednost i zdravlje na radu nego možemo sami raditi ove poslove. Pošto se baš i ne razumemo u ovu oblast kako nam Vi možete pomoći?

Nakon započinjanja sa radom u obavezi ste da primenjujete sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Pošto niste u mogućnosti da sami uradite ovaj posao, možete angažovati nas u izradi potrebne dokumentacije, oko obuke zaposlenih i ostalih konsultantskih usluga iz oblasti zaštite. Kada se jednom uradi ova dokumentacija ona je validna narednih 4 godine ili do prijema novih zaposlenih ili promene uslova rada ili nabavki novih mašina. Ova usluga je jednokratna i po potrebi.

Ja sam vlasnik dečije igraonice. U igraonici imam od 20 do 50 dece u isto vreme. Pošto sam odgovoran za njih, a svedoci smo požara u kafićima i diskotekama gde je poginulo dosta odrasle dece, želim da primenim mere za zaštitu od požara kako bi u slučaju požara moji zaposleni i ja, pa i roditelji, znali kako da na najbezbedniji način izvedemo decu napolje i na neki način reagujemo.

Deca su naše najveće blago i svakako se mora obratiti posebna pažnja na ovu vrstu problema. Uz našu pomoć, možemo obučiti Vaše zaposlene kako da reaguju u slučaju požara, kako da koriste vatrogasni aparat, na koji način da izvrše evakuaciju i koji su putevi najsigurniji. Svakako Vam možemo pomoći da nabavite neophodnu opremu i obeležite puteve evakuacije. Svakako i kada ovo sve odradimo imaćete i svu neophodnu dokumentaciju u slučaju inspekcijskog nadzora.

Da li poslodavac može da odredi drugo lice da mu obavljanje poslova bezbednost i zdravlje na radu a da nije zaposlen kod poslodavca ( imam ličnu licencu i zeleo bi da radim za bratovu firmu poslove bezbednost i zdravlje na radu)?

Zaposleni ne može biti određen za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu kod drugog pravnog lica ili preduzetnika koji nije njegov poslodavac

“Odredbom člana 37. stav 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005) propisano je da za obavljanje poslova, bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu.

Shodno prethodno navedenom, poslodavac može da donese odluku da poslove bezbednosti i zdravlja na radu obavlja jedan ili više od njegovih zaposlenih koji ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ili da za obavljanje tih poslova angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu, odnosno zaposleni ne može biti određen za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu kod drugog pravnog lica ili preduzetnika koji nije njegov poslodavac.

Odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu nije propisano na koje vreme se može zasnovati radni odnos za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (određeno, neodređeno, sa punim, odnosno nepunim radnim vremenom) ova pitanja regulisana su Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009).”

Zaštita od Požara

Da li lica koja se nalaze u prostorijama poslodavca, a nisu radno angažovana kod poslodavca po osnovu ugovora o radu već po nekom drugom osnovu, npr. po ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji, moraju proći osnovnu obuku iz oblasti zaštite od požara u smislu člana 53. Zakona o zaštiti od požara ili se pomenuta obuka odnosi samo na lica koja su angažovana kod poslodavca po osnovu ugovora o radu?

Zakonom o zaštiti od požara (“Sl. glasnik RS”, br. 111/2009 i 20/2015 – dalje: Zakon), u članu 53. stav 1, utvrđeno je da se osnovna obuka iz oblasti zaštite od požara organizuje za sve zaposlene odmah po stupanju na rad, a najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na rad. Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US i 113/2017) omogućeno je da se rad obavlja u radnom odnosu, na osnovu ugovora o radu, kao i van radnog odnosa, na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili ugovora o dopunskom radu. Tako je učinjena i distinkcija između zaposlenih (u radnom odnosu) i radno angažovanih (van radnog odnosa).

Prema Zakonu, osnovna obuka iz oblasti zaštite od požara obavezna je za sve zaposlene, i to najkasnije u roku od 30 dana od dana njihovog stupanja na rad. Shodno Zakonu o radu, lica koja stupaju na rad su već zaključila ugovor o radu, jer taj ugovor prethodi stupanju na rad. Tek stupanjem na rad radni odnos uspostavlja se u punom kapacitetu i zaposleni postaje nosilac svih obaveza (prava i odgovornosti), dakle i obaveze da pohađa osnovnu obuku iz oblasti zaštite od požara, koju za sve zaposlene mora da organizuje poslodavac. Dakle, osnovna obuka iz oblasti zaštite od požara obavezna je samo za zaposlene kod poslodavca, čija je dužnost da tu obuku organizuje u skladu sa Zakonom. Međutim, nema smetnji da po principu dobrovoljnosti, odnosno po sporazumu poslodavca i drugih radno angažovanih, tu obuku pohađaju i lica koja rad kod poslodavca obavljaju van radnog odnosa.

Ako je stambena zgrada izgrađena 1962. godine kao četvorospratnica sa ravnim krovom, a nadgrađena 1996. godine tako da sada ima pet spratova i kosi krov, da li uz ostale uslove i potrebnu dokumentaciju za legalizaciju nadgradnje, postoji i obaveza instaliranja hidrantske mreže?

Pitanje instaliranja hidrantske mreže bilo je i u vreme navedene izgradnje i nadgradnje uređeno propisima iz oblasti izgradnje i propisima iz oblasti zaštite od požara. Tako je 1996. godine, pored zakona iz ovih oblasti, na snazi bio Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara (“Sl. list SFRJ”, br. 30/91), a sada je na snazi Pravilnik o tehničkim normativima za instalacije hidrantske mreže za gašenje požara (“Sl. glasnik RS”, br. 3/2018 – dalje: Pravilnik).

Pravilnikom su propisani tehnički normativi za projektovanje, izvođenje, upotrebu, kontrolisanje i održavanje instalacije hidrantske mreže za gašenje požara vodom. Objekti koji se moraju, kao i objekti koji se ne moraju štititi unutrašnjom hidrantskom mrežom, utvrđeni su članom 3. st. 1. i 2. Pravilnika. Između ostalog, prema odredbama člana 3. stav 1. tačka 3) Pravilnika, unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara moraju se štititi objekti koji su razvrstani u kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara K1 do K5 i K1E prema članu 11. stav 2. Pravilnika. Međutim, odredbama stava 2. tačka 1) istog člana propisano je da se, izuzetno od navedene tačke 3) stava 1. člana 3. Pravilnika, unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara ne mora da štiti, između ostalog, (citat) “stambeni objekat, lamela, koja ima visinu ≤12 m.”

Valja znati i to da je završnim odredbama člana 33. Pravilnika propisano da se odredbe Pravilnika ne primenjuju na hidrantsku mrežu koja je izgrađena ili rekonstruisana pre stupanja na snagu Pravilnika, osim odredbi čl. 30. i 31. Pravilnika koje se odnose na periodično kontrolisanje hidrantske mreže.

Postavite vaše pitanje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *